Пролог

КОСОВО И МЕТОХИЈА, ИЗМЕЂУ КОСМИЧКЕ ПРАВДЕ И ГЛОБАЛНОГ НАСИЉА
Сенке будућих догађаја

У тренутку кад овај број Националне ревије пуштамо у штампу, над свима нама злокобно се надвијају косовске сенке будућих догађаја. Чак и над онима који лакомислено верују да су довољно далеко, да их се тако нешто никада неће тицати. Кад се нанесе неправда једном једином човеку, онда се то тиче свих људи на овој лопти у свемиру, целе васељене. А кад се пред очима свих целом једном народу и целој једној земљи континуирано и срачунато наноси зло какво управо трпе Срби и Србија?
Догодиће се оно што никако не би смело и неће се догодити оно што би морало. Хоћемо ли заиста присуствовати тријумфу страшног цинизма, бруталног фалсификата и бахатог насиља над Србијом од стране „света” који је управо поново згазио све своје наводне „вредности и принципе”, оне које је тобоже требало и ми да достигнемо? Може ли се, и како, живети с тим? Могу ли сутра да наши саговорници и сапутници буду они који су стварни починиоци тог непочинства, или они који су ћутали, лагали, навијали?
„Косово или Европа?” кажу нам док припремају свечаност чупања нашег срца, одсецања десне руке, што би у директном преносу требало и сами да одгледамо. „Избор је одувек био ваш!”
Усред балканског згаришта свих утопија, које се још пуши у бескрајном дану после, коначно падају све маске и свако постаје оно што је одувек био, откад је света и века.
„Ако је ово мрачно доба судбина и ако је она неопозива, једино што могу учинити је да сачувам чистоту свога живота. Ако уопште има излаза, он је једино у томе да се сопственом чистотом призива чистота света. Ако ме је истина оставила на цедилу, моја једина одбрана је да јој останем веран.”
Тешко да су ове потресне поуке једног од последњих мудраца Европе данас довољне Србима. Насилно отцепљено или не, Косово и Метохија никада неће бити уистину изгубљени ако их не изгубимо ми у свом срцу и срцу својих синова.
Пре или касније, доћи ће дан, куцнуће час.
Мислимо о томе какви ћемо га дочекати.